“Sve nesrećne porodice liče na srećne porodice” – Hrabra scenska postavka bolne stvarnosti koja svakog vreba

0
25

U Narodnom pozorištu Pirot premijerno je izvedena predstava “Sve nesrećne porodice liče na srećne porodice”. Veoma smeo, hrabar pokušaj, mladog reditelja, Patrika Lazića, da se kroz pozorišnu predstavu, na originalan način, osvrne na težak, mučan deo naše svakodnevice, o čemu se najviše govori tek kada se desi i kada mediji popunjavaju svoje termine tim slučajem, a reč je o samoubistvima mladih, adolescenata. Veoma teška tema, pojedini gledaoci napustili su predstavu posle nekoliko minuta. Ovoj komad ima snažnu poruku, ali ipak ostaje bez odgovora.

Glumci Narodnog pozorišta odlično su izneli svoje uloge kroz, naizgled, sasvim običan dijalog. Dopušteno im je da iznesu i svoje lične stavove, ili doživaljaje o ovoj temi, a ono što je najteže jeste odrediti ko je najodgovorniji ako dođe do neželjenog slučaja. “Okidači” su različiti kaže, reditelj, Patrik Lazić.

“Ima mnogo slučajeva ni kada posle 20 godina porodice ne znaju zašto se to desilo, kad ne mogu naći nikakav odgovor, ništa disfunkcionalno u svojoj porodici nisu imali da bi znali šta je to “kliknulo” detetu da podigne ruku na sebe. Napravili smo predstavu o tome šta je sa ovim slučajevima kada odgovora nema i kada je sve delovalo da se to ne može desiti, a ipak se desi porodicama. Dali smo poruku da se to može desiti svakoj porodici i da ne mora biti nužno da je to problematična porodica” – izjavio je Lazić.

Aleksandara Radulović, glumac, podseća da je reč o autorskom projektu, a skoro polovina teksta su stavovi glumaca, njihove reči i razmišljanja. On ne smatra da je čudno da se i Pozorište bavi ovakvom temom. Pozorište je društveno angažovano i govori i o problemima druge vrste iz svakodnevnog života. Tema je teška i teško je bilo odlučiti se za tako nešto, ali sam podatak da se, prema statistici, devet tinejdžera ubilo u svetu za vreme trajanja ove predstave dovoljno ukazuje da se o tome mora govoriti.

“Pozorište ne služi samo za nešto gde bi se čovek nasmejao i zabavio, moramo skrenuti pažnju i na druge stvari i želim da verujem da ako jedan mladi život bar razmisli o tome što želi da učini mislim da smo ispunili zadatak. Ovo je teška tema i dajem u potpunosti za pravo ljudima koji su napustili predstavu, možda je neko to i preživeo. I mi glumci smo sve ovo teško doživeli, izlazili smo sa proba, plakali na probama. Sada je to kod nas prešlo u mehaniku, ali publika stvarno ima pravo da nakon onih crnih vesti izađe, ali ne znam da li neko ugasi televizor, ili zatvori novine kad se tome govori i piše”- kaže Radulović.

Aleksandra Stojanović, glumica, kaže da je tema bila veoma potresna za sve aktere koji su učestvovali u njenoj obradi, pa ne čudi da je tako i sa publikom.

“Kroz ceo tekst se prožmaju i neke lične crtice nažih života, problema i iskustava. Teško je, svakako, zamisliti da nam se deca ubijaju, moram da izgovorim. Ali, dobro je da se govori o tome, dobro je da će večaras publika da se malo zapita i prosvestiti. Kao što kažem na početku predstave zagrlite svoje dete, pozovite dragu osobu, da budemo malo bliskiji, da se upoznamo, jer se ne poznajemo dovoljno. Stranci smo jedno drugom, jer smo površni, i gledamo samo sebe. Nadam se da smo poslali dobru poruku i da će nam biti svima bolje, da će nam deca biti dobro i da ćemo svi izaći iz ovoga kao pobednici”- kazala je Aleksandra Stojanović.

Ovaj autorski projekat Patrika Lazića i Milene Depolo finansijski je podržalo Ministarstvo kulture i informisanja Republike Srbije.

 

 



Vest preuzeta sa portala „Pirotske Vesti“