Popeo se na vrh Musala: Nenad Aleksandrov – heroj Bosilegrada

0
14

Skulptor, slikar i planinar iz sela Rajčilovci kod Bosilegrada, 43-godišnji Nenad Aleksandrov, zaposlen u Kancelariji za mlade Opštine Bosilegrad, zauvek će pamtiti 4. juli 2021. godine. Malo iza podneva ovog osunčanog dana, Nenad Aleksandrov izašao je na vrh Musala (2925 m), na planini Rili, najviši vrh Bugarske i čitavog Balkanskog poluostrva i tako ušao u istoriju Bosilegrada kao tek treći građanin ove opštine, koji je dosegao čuveni planinski vrh, oko koga, u krugu od čak hiljaldu kilometara, ne postoji viša tačka.

Pre Nenada Aleksandrova, na Musalu su, od građanki i građana Bosilegrada, izlazili Sunčica Tončeva i Stefan Radovanov. Nenad Aleksandrov bio je deo družine planinara iz Niša, Bosilergrada i Sofije, koji su se za vikend 3 i 4.jula družili na planinama Vitoša i Rila. Nije ovo bila zvanična planinarska akcija, već susret starih prijatelja, ali sasvim dovoljno da Nenad Aleksandrov ostvari svoje davnašnje snove.

U Sofiju su, na susret sa dragim prijateljima, došli Stefan Radovanov i Nenad Aleksandrov iz Bosilegrada, te Miroslav Dokman iz Niša. Stefan Radovanov već je uspeo da osvoji Musalu pre dve godine, a Miroslav Dokman je to učinio tridesetak puta! Zato su ova dvojica vrhunskih sportista, Stefan – atletičar, maratonac, reprezentativac u kategoriji veterana, i Miroslav – visokogorac, sebe namerno potisnuli u drugi plan i učinili su sve, od organizacije puta i druženja, do samog planinarenja, da se Nenadova želja ispuni, snovi ostvare, i da ovaj nadasve dobar čovek i veliki promoter planinarstva na području Bosilegrada, zakorači na čuvenu i čudesnu Musalu. Nije visokogorstvo disciplina koju upražnjava Nenad Aleksandrov, nije on specijalista za savladavanje litica i stena. Njegovo područje su planine juga Srbije, koje on odlično poznaje, na kojima se snalazi kao u svom dvorištu, čije blage padine i vrhove može pohoditi satima i danima. Do sada, najviši vrh na koji je Nenad Aleksandrov izašao bio je Černi vrh (2290 m), prvenac Vitoše. Sada je Nenad odlučio da zakorači snažno u visokogorstvo i da se uhvati u koštac sa izazovom zvanim Musala!

Ovaj dvodnevni boravak u Bugarskoj, bio je ispunjen bogatim sadražajem. Naša družina bila je smeštena u hiži Aleko, na planini Vitoši, iznad Sofije, i u subotu je izvedena lakša akcija na Vitoši. Odredišta su bili Černi vrh (2290 m) i vrh Kamen del (1862 m). Uspon na Černi vrh izveden je po oblačnom i hladnom vremenu, na vrhu je temperature bila oko nula stepeni, a pogled na jug ka planini Rili izostao je. Međutim, tokom uspona na Kamen del vreme se prolepšalo i ispunjena je svrha odlaska na Kamen del. Naime, Kamen del je najlepši vidikovac prema Sofiji, i mesto koje pohode i profesionalni fotografi i snimatelji, umetnici, kako bi snimali i stvarali najlepše fotografije i panorama grada koji neprestano raste, a nikada ne stari! U fantastičnom pogledu na Sofiju uživala je i naša družina.

Nedelja je osvanula sunčana i topla, prijatna. Već je na ulazu u gondolu u Borovecu bilo puno planinara koji su odlučili da ovaj lep dan provedu na krovu Bugarske i Balkanskog poluostrva. Gondolom je naša družina došla do vrha Jastrebec (2369 m), a onda je ka Musali valjalo krenuti i preći put u tri etape. Prva etapa je lagana, maltene ravna, odvija se širokim putem, do hiže Musala (2389 m). Pravi osećaj visokogorstva doživljava se u druge dve etape. U drugom delu, ide se strmo iznad Musalenskih ezera, preko Alekovog ezera, gde je trasa dobrano kamenita, neravna, sa nekoliko strmih deonica. Ova etapa završava se kod zaklona Ledeno ezero i samog Ledenog ezera, na 2721 m nadmorske visine. Konačno, završna etapa je najstrmija. Od Ledenog ezera, koje je zaleđeno preko cele godine, do vrha Musala, može se ići zimskom i letnjom stazom. Naravno da je u uslovima dubokog snega, uspon zimskom stazom jedino rešenje, a duž zimske staze postavljene su metalne sajle, za koje se penjači pridržavaju. Letnja staza ide vijugavo, ali na nekim delovima je tik iznad oštrih litica i strmih nagiba. Kada se sneg nije sasvim otopio, što je i sada bio slučaj, uvek postoji dilema da li ići izrazito neravnom zimskom stazom, kada se izbegavaju snežne strmine, ili pak preseći na par mesta ove zasnežene deonice. Družina se odlučila da ipak ide letnjom stazom, i većih problema nije bilo. Napravljene su bile prtine u mekom snegu na nekoliko rizičnijih mesta, i sve je bilo prohodno.

Družina je za oko tri i po sata, od Jastrebeca, izašla na vrh Musala. Nenad Aleksandrov odlično je podneo uspon, izgledalo je kao da već ima visokogorsko iskustvo. Energičan, pun elana, motivisan, koračao je Nenad Aleksandrov ka svojim snovima. Poletno! Na usponu se nije razlikovao od ostalih visokogoraca, ali na vrhu jeste, i to prilično, ali po dobrom – po neizmernoj radosti, po veselju koje je ovaj dobar čovek ispoljio na Musali! Kao da mu je bilo malo penjanja do vrha Musala, Nenad Aleksandrov čak se popeo i na stub koji označava krov Bugarske i Balkanskog poluostrva!

Mnogo će ovo značiti Nenadu, a upisaće se i u anale Bosilegrada. I, eto, dok grad Niš može da se podiči četvoricom svojih građana koji su se popeli na Akonkagvu, najviši vrh južne i zapadne polulopte planente Zemlje, dotle Bosilegrad ima troje svojih građanki i građana koji su se popeli na Musalu. Poruka je jasna – nikada u životu ne treba odustajati. Naprotiv, sanjati snove, i činiti sve da se snovi i prožive.

Nenad Aleksandrov bio je motivisan i pričom da svaki Bugarin, ma gde živeo na ovom svetu, makar jednom u životu treba da se popne na Musalu. Heroj Bosilegrada u tome je, evo, uspeo. A ovakvi heroji do izražaja mogu i moraju doći i u malim sredinama. Neka se Bosilegrad ponosi sportistima kakvi su Stefan Radovanov i Nenad Aleksandrov!

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo “Preslap” Niš

Vest preuzeta sa portala „Far“