Mozaik iz Severne Makedonije: Kanjon Matka i planina Galičica

2

U samo dva dana, 24 i 25. aprila, na akciji Planinarskog društva “Preslap”, održanoj u Severnoj Makedoniji, doživljen je prikaz bogatog i šarenog mozaika prirodnih atrakcija i lepota i tradicije i kulturnog nasleđa.

Slobodno se može reći, bila je to veličanstvena i izuzetno sadržajna akcija, praznik planinarstva i prijateljstva, jedan od onih događaja koji se i ne okonča – a već pristižu pitanja kada će se ovako nešto ponoviti! Lepi događaji i predivni prizori prirode smenjivali i nadovezivali jedan na drugi, kao na filmskoj traci, te se činilo da je ovaj vikend, zbog obilja sadržaja, trajao mnogo, mnogo duže. Četrdesetak planinarki i planinara iz Niša, Leskovca, Jagodine, Beograda, Gračanice, Vlasotinca i Ohrida pohodilo je kanjon Matka kod Skoplja, u subotu, i popelo se na vrh Magaro (2255 m), najviši vrh planine Galičice, između Ohridskog i Prespanskog jezera, u nedelju. I to su bila glavna odredišta na akciji, najvažniji sadržaji, a između i oko njih – još je mnogo detalja bilo da upotpune ovaj mozaik.

Kanjon Matka, na reci Treski, na mestu gde je između stena planine Ivanje, reka Treska i pregrađena velikom branom, nalazi se u neposrednoj okolini Skoplja, a utisak koji se stiče u ovom kanjonu, jeste onaj iskonski osećaj netaknute prirode i divljine. Jedno je od omiljenih izletišta Skopljanaca, iako je za ljubitelje prirode iz glavnog grada Severne Makedonije, odabir odredišta težak zadatak. Naime, u okolini Skoplja, mnogo je mesta gde se kvalitetno može provesti aktivan odmor i slobodno vreme: kanjon Matka, planina Skopska Crna Gora, planina Vodno, reka Vardar, a nije daleko ni Šar planina. U kanjon Matka dolaze ribolovci, veslači, penjači i alpinisti, biciklisti. U kanjonu i iznad njega postoje brojne uređene staze, teže ili lakše, za pešačenje i planinarenje. Ima i više manastira i crkava, od kojih neke potiču iz srednjeg veka.

Vodički tim Planinarskog društva “Preslap” odabrao je klasičnu stazu, uz levu obalu Treske, odnosno jezera Matka, i nazad, stazom na kojoj ima nekoliko lepih vidikovaca, par tunela, stepenice u stenama, ograde, stazom koja se čas spušta na samu obalu, a onda blago uzdiže. U smaragdnoj boji jezera Matka ogledali su se stene i drveće.Trasa je bila duga oko 7 kilometara. Planinari iz Srbije bili su prvi posetioci Matke tog subotnjeg jutra, a malo potom, reka ljudi počela je da pristiže u ovaj atraktivan kanjon. Svakog vikenda, mnogo je građana Skoplja, ali i drugih makedonskih gradova, koji ovde dođu i za koji god sadržaj da se opredele – uživaće u svakom trenutku.

Do kraja dana, planinari iz Srbije otputovali su u Ohrid i proveli su par kvalitetnihsati obilasku ovog svojevrsnog “grada – muzeja”. U Ohridu je atraktivno – sve! Malo uz obalu, malo po starom gradu, do najpoznatije crkve – Svetog Jovana Kanea, i do zidina tvrđave car Samuila – planinari su doživeli čas istorije na otvorenom i pripremili se za sutrašnji vrhunac akcije – uspon na vrh Magaro, na Galičici!

Planina Galičica pruža se u pravcu jug-sever, u Albaniji i Severnoj Makedoniji, a njen greben razdvaja Ohridsko i Prespansko jezero. Dva velika jezera, vazdušnom linijom, na prostoru Galičice, udaljena su tek par kilometara jedno od drugog. Prespansko jezero nalazi se na nadmorskoj visini od oko 850 metara, a Ohridsko jezero je nešto niže, na 650 metara. Zato se, ispod planine Galičice, vode Prespanskog jezera prelivaju u Ohridsko jezero, kroz sistem kaskada.

Na području Galičice u Severnoj Makedoniji, proglašen je i istoimeni park, koji osim planine, obuhvata i delove Ohridskog i Prespanskog jezera. Uspon na Galičicu, za standarde planinarenja u Severnoj Makedoniji, spade u lakše, iako je visina vrha Magaro respektabilna. Planinari iz Ohrida a i mnogih drugih gradova Severne Makedonije, rado dolaze na Galičicu. Uspon nije previše zahtevan, ali je položaj ove planine jedinstven, te se sa vrha Magaro mogu, u isto vreme, posmatrati i Ohridsko i Prespansko jezero, a pogled seže u tri zemlje – u Severnu Makedoniju, u Albaniju i u Grčku. Najpoznatiji pravac uspona je od prevoja Lipova livada, koji predstavlja, sa svojih 1600 metara nadmorske visine, najvišu tačku uzanog, izuzetno krivudavog, ali asfaltiranog puta, koji spaja Ohridsko i Prespansko jezero, od sela Trpejča, do sela Oteševo. Veliku atrakciju i uživanje predstavlja i sama vožnja ovim putem, gde se “lakat” krivine nadovezuju jedna na drugu i jedna iznad druge, sve do Lipove livade. Sa svake tačke ovog puta pruža se fantastičan pogled na Ohridsko jezero, na njegovu celokupnu površinu, na njegovu nebesko plavu boju, i na svu njegovu obalu, i sve gradove i sela, i u Severnoj Makedoniji, i u Albaniji.

Sneg na severnoj strani Galičice, a to se videlo još sa ovog krivudavog puta, bio je još uvek dubok. Zanimljivo je da je sada, krajem aprila, snega bilo i više, nego u januaru i februaru. Ove godine, sneg nije previše padao onda kada se to najviše očekuje i kada je to prirodno. Zato je zakasneli snežni talas s kraja marta i početka aprila doprineo da krajem aprila na Galičici bude prisutan zimski ambijent, ali ne onaj surov, već, naprotiv – zimska idila, u dve boje – savršeno plavo, čisto nebo, i belina snega! I, dodatni adut – pogled na dva jezera i tri države. Valja reći da se Galičica nalazi blizu najjužnije tačke Severne Makedonije, a ta tačka je na Prespanskom jezeru, na tromeđi Severne Makedonije, Albanije i Grčke, u blizini ostrva Golem grad, koje pripada Severnoj Makedoniji.

Uspon na Magaro nije previše dug iz pravca Lipovih livada, oko pet kilometara, a potrebno je savladati oko šesto metara visinske razlike. U uslovima bez snega, ovo nije previše težak zadatak, a sneg na trasi iziskivaće nešto malo više snage i upornosti. Prvi deo trase odvija se u gustoj šumi. Potom, slede dve strmije deonice, do prvog prevoja i do prevoja na kome se nalazi ogromno retranslatorno ogledalo. Po snegu, kretanje je bilo sporo, ali i potpuno sigurno. Odmah po izlasku iz šume, pogled puca na Ohridsko jezero. Od ogledala, uočava se i Prespansko jezero. Dalje do Magara, planinari su napred gledali na Ohridsko jezero, a pogledavši unazad gledali su u Prespanskojezero. Pre Magara postoje još dve denice sa usponom, ali je ovde strmina nešto manja.

Ushićenje kod svih bilo je ogromno, kada se, posle završnog uspona, teren malo izravnao, a na sredini platoa ukazao se betonski stub koji je označavao vrh Magaro! Pogled na Ohridsko jezero, pogled na Prespansko jezero – ne zna se koje je jezero lepše, neka bude podjednako! Na Magaru je poslata i simbolična poruka podrške lekarima i zdravstvenim radnicima Severne Makedonije, u borbi protiv epidemije koronavirusa!

Sa vrha Magaro, ali onda kada nema snega, obično se produžava do kote od 2170 metara, na granici Severne Makedonije i Albanije, do graničnog stuba i ostataka karaule. Sada je ipak trebalo bezbedno se spustiti sa Magara, a da bi planinarenje bilo još atraktivnije, za silazak je određena kružna staza, koja se sa klasičnom stazom ukrstila malo ispod retranslatornog ogledala.

Planinarsko društvo “Preslap” je u organizaciji i izvođenju ove akcije uspostavilo kontakte i saradnju sa istaknutim planinarima, vodičima i visokogoracima iz Severne Makedonije. Savetima su pomogli visokogorci Tošo Antov iz Kočana i Miško Taneski iz Ohrida, te g-đa Letka Filipova iz Ohrida, a visokogorac Žanko Golaboski pomogao je u uspešnom i bezbednom usponu na Magaro, i silasku sa ovog vrha. Svi oni, sada jedva čekaju da dođu u Srbiju, i da ih vodiči Planinarskog društva “Preslap” provedu po planinskim lepoticama juga Srbije.

Na ovoj akciji, vodiči u kanjonu Matka bili su Vladimir Mitrović, Dejan Radojlović i Miroslav Dokman, a vodičkom timu Planinarskog društva “Preslap”, na usponu na Magaro priključio se i Žanko Golaboski.

Ova akcija još jednom je učvrstila prijateljstvo planinara Srbije i Severne Makedonije, a novih druženja tek će biti.

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo “Preslap” Niš

Vest preuzeta sa portala „Far“