Godišnji Indeks Reportera bez granica: U Srbiji jača trend zlostavljanja novinara

3

U najnovijem Indeksu Reportera bez granica Srbija ostala u drugoj polovini tabele, na nezavidnom, 93. mestu. RBG podsećaju na hapšenje Ane Lalić i beskrajno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije. U Evropi povećan broj zlostavljanja novinara. Samo 12 od 180 država nudi optimalne uslove za rad novinara, u više od dve trećine zemalja blokiraju se rad medija i protok informacija.

Globalni indeks slobode medija 2021, koji je jutros objavila međunarodna organizacija za slobodu novinara i medija Reporteri bez granica, pokazuje da je Srbija ostala loše rangirana, u donjoj polovini tabele, na nezavidnom 93. mestu, sa kog se nije pomerila od prethodne godine.

Označena je narandžastom bojom, što znači da je u grupi zemalja koje su problematične. Dodato je da se kod nas beleži „jačanje trenda zlostavljanja novinara“.

U analizi Reportera bez granica podseća se da su prošle godine širom Evrope, tokom pandemije, donete uredbe koje uskraćuju pravo na informisanje i koje doprinose hapšenju novinara, pa i da je Srbija među tim državama.

Pominje se i slučaj novinarke Ana Lalić, koja je uhapšena posle izveštavanja o situaciji sa opremom za borbu protiv koronavirusa u novosadskom Kliničkom centru.

Dugotrajno suđenje za ubistvo Slavka Ćuruvije takođe je obuhvaćeno analizom Reportera bez granica.

„Beskrajni sudski postupci doprinose nekažnjivosti – osuđujuću presudu za četiri osobe optužene za ubistvo srpskog novinara i izdavača Slavka Ćuruvije 1999. godine ukinuo je beogradski Apelacioni sud 2020. godine, 21 godinu nakon njegovog ubistva, zahtevajući ponovno suđenje“, navode Reporteri bez granica i dodaju da „nesposobnost ili oklevanje države da zaštiti novinare doprinosi osećanju opasnosti“.

Kada su u pitanju države iz našeg okruženja, najbolje je rangirana Slovenija – na 36. mestu (pala za četiri mesta). Hrvatska je 56. (skok za tri mesta), Bosna i Hercegovina 58, Kosovo 78. (najveći pad u regionu, za čak osam mesta), Albanija 83. (bila 84), Severna Makedonija 90. (ranije 92), Mađarska 92. (pala sa 89), a Crna Gora je 104. (napredovala za jedno mesto).

Mapa slobode medija

Svake godine organizacija Reporteri bez granica, koristeći niz parametara i vizuelnih komponenata, procenjuje stanje sloboda govora u prethodnoj kalendarskoj godini, klasifikujući ga kao „veoma loše“ (crna boja), „loše“ (crvena), „problematično“ (narandžasta) i „optimalno“ (bela), i uz dodate brojčane vrednosti, koje se dobijaju kombinovanjem kvantitativnih i kvalitativnih podataka, rangira države na lestvici Indeksa i postavlja ih na mapu Slobode medija.

Bugari odbili da istraže nasilje policije nad novinarom

Ovogodišnji Indeks je pokazao da je od 180 država i teritorija koje obuhvata istraživanje, rad medija i protok informacija delimično ili potpuno blokiran u 73 odsto zemalja.

Kako navode Reporteri, evropske države ipak ostaju mesta gde je najmanje teško biti novinar uprkos činjenici da je Evropa značajno pala kada je u pitanju indikator „zloupotrebe/zlostavljanja”, budući da su se nasilni napadi gotovo udvostručili u Evropskoj uniji i u zemljama Balkana.

Napadi na novinare i proizvoljna hapšenja u Evropskoj uniji i na Balkanu (koje Reporteri često posmatraju kao jednu celinu) povećali su se u Nemačkoj (13), Francuskoj (34), Italiji (41), Poljskoj (64), Grčkoj (70), Srbiji (93) i u Bugarskoj (112).

Označava se i Kosovo (78. mesto), gde je urednica portala KoSSev Tatjana Lazarević uhapšena bez razloga dok je sa terena izveštavala o pandemiji.

Jedan od problema koje su Reporteri prepoznali kao ključne jeste pomenuta nekažnjivost napada na novinare, koji „nisu ograničeni samo na region jugoistočne Evrope“.

Ovo je, kaže se dalje, posebno izraženo u Slovačkoj (35), u kojoj je suđenje optuženima za ubistvo istraživačkog novinara Jana Kucijaka dovelo do oslobađajuće presude biznismena koji je bio optužen da je naručio ubistvo novinara.

Kao i na Malti (81), gde je samo jedan izvršilac osuđen za ubistvo novinarke Dafne Karuane Galicije.

U Poljskoj je nekoliko novinara uhapšeno i maltretirano tokom uličnih protesta protiv vlade, dok su nadležni u Bugarskoj „otišli toliko daleko da su odbili da istraže policijsko nasilje nad slobodnim novinarom Dimitrom Kenarovim“, navodi ova organizacija.

U Bugarskoj (112), novinar Nikolaj Stajkov dobio je policijsku zaštitu tek nakon javnog poziva, koji su uputili Reporteri bez granica, da se to učini.

Norveška lider medijskih sloboda

Već petu godinu zaredom, na prvom mestu Indeksa je Norveška, iako se, kako navode Reporteri bez granica, i njihovi novinari žale da im nije bio omogućen pristup državnim podacima o pandemiji.

Finska je ponovo na drugom mestu, a za njom slede Švedska i Danska, što „jasno potvrđuje uspeh tzv. nordijskog modela zaštite medijskih sloboda“.

Samo 12 od 180 država obuhvaćenih Indeksom, odnosno sedam odsto, nudi „optimalne“ uslove za rad novinara, što je najniži broj od kada Reporteri bez granica koriste sadašnji model rangiranja.

EU nemoćna zbog cenzure u Mađarskoj

Sažetak izveštaja RBG, koji je u pismenoj formi dostavljen novinarima, detaljno se bavi medijskom situacijom u Mađarskoj (92. mesto). U njemu se navodi da je tamo još uvek na snazi zakon koji kriminalizuje „lažne vesti“ o koronavirusu i blokira pristup informacijama, uključujući zabranu izveštavanja iz bolnica.

Nakon što je u martu ove godine tridesetak medija javno zatražilo da ova zabrana bude ukinuta, vlada je to odbila, optuživši medije za širenje dezinformacija, za koje se izriču krivične kazne.

Kako se dalje navodi u analizi, strani mediji u Mađarskoj bili su takođe na meti kampanje zastrašivanja. Nezavisne medije je cenzurisala vlada Viktora Orbana, uključuju portal Index, gde su gotovo svi novinari podneli ostavke nakon što su taj medij preuzeli ljudi bliski Orbanu. U analizi se pominje i Klubradio, radio-stanica kojoj je oduzeta frekvencija.

„Sa svoje strane, Evropska unija izgleda nemoćna. Sankcionisanje Mađarske zbog kršenja vladavine prava nije napredovalo, a upravo uspostavljeni mehanizam koji uslovljava pristup EU fondovima poštovanjem vladavine zakona ne uzima u obzir slobodu medija“, kaže se u analizi Reportera bez granica.

Nesputana politička odluka Mađarske da ograniči slobodu govora i medija, prema viđenju Reportera bez granica, predstavlja inspiraciju za neke druge članice EU i predstavlja loš primer kandidatima za pristupanje EU.

„Javni mediji u susednim zemljama glavne su žrtve takve agresivne politike. Neki su pretvoreni u propagandna sredstva, poput TVP u Poljskoj (64. mesto), dok drugi kažu da im je uskraćeno državno finansiranje ako odbiju da izveštavaju kako traži vlada, poput novinske agencije STA u Sloveniji (36. mesto)“, navode Reporteri.

Nepravilnosti su primećene i u nekim zemljama koje su kandidatkinje za pristupanje Evropskoj uniji. Vlada u Albaniji (83. mesto) preuzela je kontrolu nad dva nezavisna TV kanala na osnovu toga što je njihov vlasnik optužen za trgovinu drogom, dok se u Crnoj Gori (104. mesto) istraživački novinar Jovo Martinović i dalje goni po sličnim, izmišljenim optužbama.

Hapšenja novinara zbog migranata

Kako navodi ova organizacija, unutar Evropske unije migrantsko pitanje je prilično osetljivo. Pa tako u Grčkoj (70. mesto) vlasti često nasilno hapse novinare da bi ih sprečile da kontaktiraju sa migrantima, dok se u Španiji (29. mesto) vlasti služe raznim restriktivnim metodama da bi umanjile izveštavanje o migrantskoj situaciji.

Druga vrsta problema zabeležena je u Velikoj Britaniji (33. mesto), gde je sudija odlučila da ne izruči Džulijana Asanža, osnivača Vikiliksa, Sjedinjenim Američkim Državama, ali pozivajući se na njegovo ugroženo mentalno stanje umesto na potrebu da se zaštiti izveštavanje u javnom interesu i sloboda govora.

Činjenica da je on i dalje u zatvoru „Belmarš“, u kome mu je, navode Reporteri bez granica, „sve gore“, predstavlja „dodatni udarac“.

Istraživanje je pokazalo da se pandemija koronavirusa prošle godine koristila kao razlog za sputavanje novinara i ograničavanje pristupanja informacijama, kao i da je otežavala dolaženje do izvora, kao i izveštavanje sa terena. Novinarima je sve teže da izveštavaju o osetljivim temama, posebno u Evropi, Aziji i na Bliskom Istoku.

„Novinarstvo je najbolja vakcina protiv dezinformacija“, rekao je Kristof Delor (Christophe Deloire), generalni sekretar Reportera bez granica, u izjavi za novinare, dodavši kako „nažalost, njenu proizvodnju i distribuciju previše često blokiraju politički, ekonomski, tehnološki, pa čak i kulturološki faktori“.

Situacija u Sjedinjenim Američkim Državama (44. mesto) označena je kao „prilično dobra“, „uprkos činjenici da je vreme Donalda Trampa obeleženo rekordnim brojem napada na novinare (blizu 400) i hapšenjima (130)“, navodi ova organizacija, citirajući podatke koje je prikupio US Press Freedom Tracker.

Rusija (150. mesto) pala je za jedno mesto zbog „represije i ograničavanja medija koji su izveštavali o protestima podrške Alekseju Navaljnom“, dok je Kina (177. mesto) „duboko ukopana među najgorim zemljama“, budući da nastavlja sa „cenzurisanjem interneta, sa nadgledanjem i propagandom“.

Najdrastičniji pad u slobodama medija doživela je Malezija (sa 18. na 119. mesto) u kojoj je nedavno donet dekret protiv lažnih vesti koji „državi dozvoljava da nametne svoju verziju istine“, beleže Reporteri.

Najveći uspon na Indeksu desio se u Africi. Burundi (za 13 mesta, sada na 147), Sijera Leone (za 10 mesta, sada na 75) i Mali (za devet mesta, sada 99) države su koje su pokazale značajan napredak koji uključuje oslobađanje četiri novinara u Burundiju, ukidanje zakona koji je kriminalizovao rad novinara (Sijera Leone) i pad broja napada (Mali).

Marija Šajkaš (izvor: Cenzolovka)

Foto: Stefan Pavić

Vest preuzeta sa portala „Far“