In memoriam: JEDNO SEĆANjE NA BRATISLAVA DANKOVIĆA

44

Opaka bolest je u prvoj nedelji aprila otrgla iz života prof. dr Bratislava Dankovića, dugogodišnjeg šefa katedre za automatiku pri Elektronskom fakultetu u Nišu. Gromadu od čoveka. Oličenje znanja, poštenja i dobrote.

Batica, kako smo ga svi zvali, je bio i odličan šahista. Igrao je zdravo, sigurno, borbeno i do golih kraljeva. Gubio je mali broj partija. U nastupima za ekipu šah kluba Progres je ostvarivao odlične rezultate a svakodnevno „cugerisanje“ pri klubu je bio njegov odmor od nauke i posla kojim se bavio intenzivno i posvećeno. Bio je blage naravi, prihvatao je da igra sa svakim ko bi ga poterao i nikad nije pokazivao nadmenost zbog statusa u društvu i svog ogromnog obrazovanja. Neko vreme je bio i predsednik kluba, vodeći ekipu i selekcije u pobede i uspehe. Nas mlađe je često častio sokovima i kafom a kada bi „kibicovali“ njegove partije i bili zadivljeni ponekim „štosem“ koji bi uspeo da proda u partiji, samo bi lagano podigao glavu sa table i šeretski namignuo navijačima! Kakvi u samo bili njegovi mečevi sa Obradom Pešićem – Šmehom! Prštalo je na sve strane! Mečevi su trajali satima, pobednik se nije znao a ponekad su analize bitaka bile duže od samih partija! Ostaće upamćeno da je jedini čovek kome je Šmeha priznao primat u nečemu bio Batica i to u igri „darde“. Za one koji su ih poznavali, takvo priznanje je bilo u rangu Nobelove nagrade!

Nikada nije odustajao. Kada sam ga jednom priliko pitao zašto ne preda, jer mu je pozicija beznadežna i da li je ikada uspeo da spase nemoguće, odgovorio je potvrdno: „Da. Na svakih pedeset, spasim jednu partiju. Malo li je?“ Tako je rezonovao jedan blistav matematički i informatički um. Nama se činilo da i njegov mozak staje više nego što može da obuhvati onaj (kao soba veliki) kompjuter u Računskom centru čiji je direktor bio i koji je stvarao i podizao.

Otkad znam za sebe, sumnjao sam u sve, ali sam reči Bratislava Dankovića prihvatao bez rezervi. Uvek je govorio odmereno, sigurno, ubedljivo. Poznati prognozer i loto igrač Slavković je jednom prišao Batici i mrtav ozbiljan ga pitao kakav je šansa da najzad dobije na lotou, pošto igra decenijama. Danković je odgovorio, kao i uvek, jasno, otvoreno i surovo istinito:“Veća je verovatnoća da te udari grom, nego da dobiješ sedmicu“. Batica nije verovao u sreću, već jedino u znanje.

Бобан Николић

​​​​​​Шаховски мајстор ФИДЕ



Vest preuzeta sa portala „Pirotske Vesti“