Razglednice sa planine Tupižnice, dragulja istočne Srbije

7

Planina, tako mala po visini i prostranstvu, a toliko raznovrsna, bogata, planina (ne)stvarne lepote i mnoštva uzbuđenja, raznolika na svakom koraku, u svakom trenutku. Takva je planina Tupižnica. Istinski dragulj na istoku Srbije, koji će zasijati svakome namerniku koji na Tupižnicu zakorači, a valja se potruditi da sjaj Tupižnice bude neprestan i mnogo snažniji, da se sa ovom planinom upoznaju svi, da u njenim nedrima provode što više trenutaka, koji će ostati u sećanju, koji će postati nezaboravni. Tupižnica je jedna od pozornica sa najlepšom scenografijom i kulisama, koje je priroda “postavila”, Tupižnica će tokom “izvođenja predstava” zadovljiti svakoga – i one željne najtežih avantura, i one koji bi se lagano prošetali, i planinare, i slikare, i pesnike…Predstave su to, koje se gledaju bez treptaja, gde se u svakoj sceni, u svakom dijalogu, odigrava nešto od najveće važnosti za konačan ishod pozorišnog komada.

Istinski, veliki dan planinarenja odigrao se na Tupižnici, ispunjen u svemu, u predivnom provedenom danu na akciji koju je Planinarsko društvo “Preslap”, i više nego uspešno, organizovalo u nedelju, 21. februara. Fantastična kompozicija detalja, koje je priroda stvorila i oslikala, vidici koji se ne zaboravljaju i čine da se još više zavoli planinarstvo. Šezdesetak planinarki i planinara iz Niša, Leskovca, Jagodine, Despotovca, Negotina i Zaječara, uživalo je u svakom trenutku na Tupižnici, na akciji koju je vodički tim Planinarskog društva “Preslap” dobrano produžio, usporio, ne bi li svi izašli, bezbedno i bez napora, na najviši vrh Tupižnice, visok 1162 metra. Zanimljivo, ima više naziva ovog vrha – i Ledenički vrh, i Glogovački vrh, i Bučjanski kamen, i Lasovački vrh.

Na ovoj akciji, družinu je u predivnoj avanturi na Tupižnici, uspešno vodio vodički tim Planinarskog društva “Preslap”, koji su činili Miroslav Dokman, Vladimir Mitrović, Slobodan Vasković, Milan “Lane” Stojilković i Uglješa Đorić.

Smestila se Tupižnica u sredini trougla koji obrazuju Zaječar, Knjaževac i Boljevac. Smestila se Tupižnica tamo gde se dva ogromna evropska planinska masiva dodiruju, tamo gde se Karpati susreću sa Balkanskim planinama. U pravcu sever – jug, tek je desetak kilometara duga. Ipak, na ovom malenom prostoru doživi se sve ono što i najviše planine pružaju – i proplanci, i široki putevi, i kozje staze, i stene i litice, i duboke doline…I magla, sunce, vetar i spokoj – u par sati samo!

Tek, svojom lepotom, gracioznošću i planinarskim sadržajima, Tupižnica ne zaostaje za svojim prvim susedom, mitskim Rtnjem, niti za Starom planinom, između kojih – Rtnja i Stare planine, tih planinskih divova, Tupižnica se i smestila, nenametljivo, stidljivo. Ali, tako je samo dok se ne naprave prvi koraci u selu Bučje, na zapadnim padinama Tupižnice, ka njenom najvišem grebenu. I sve će se izmeniti na Tupižnici. Hladno i maglovito jutro ubrzo postaje sunčan, prolećni dan. Kaljav i širok zemljani put, koji je odveo družinu iz atara Bučja, vodi paralelno sa grandioznim stenama Tupižnice, gde se i nalazi najviših vrh. Opet, i taj široki put, kada se približi stoletnoj listopadnoj tupižničkoj šumi, odjednom se pretvara u oštru, strmu, koziju stazu, gde valja motriti na svaki korak i dobro čuvati snagu. Nagrada za uzbudljiv i naporan prelazak šumske deonice ubrzo se dobija na vidikovcima, sa kojih se pruža možda i najlepši pogled na Rtanj. Završni uspon ka Ledeničkom vrhu odvija se po stenama i kamenjaru, gde je neophodno i rukama se pridržavati. Uobičajeno, od Bučja do najvišeg vrha Tupižnice stiže se za dva i po do tri sata hoda i penjanja. Družina Planinarskog društva “Preslap”, ka vrhu se kretala čak četiri i po sata. Ispunjena su ovim bila dva cilja – siguran izlazak na vrh i divljenje u pogledu na sve četiri strane sveta. Trasa, kratka, ali jedna od najraznovrsnijih u Srbiji. Valja na Tupižnicu češće dolaziti. Valja stalno na nju pozivati i na njoj se okupljati. Valja o Tupižnici besediti, pokloniti joj najtoplije reči, naoštriti pera. Planina Tupižnica je mala, ali jedna od najbogatijih po scenografiji i detaljima koje je ovde priroda stvorila.

Svoju “sabornost”, sposobnost da na svojm akcijama okuplja mnogo ljudi iz mnogo različitih sredina, Planinarsko društvo “Preslap” svakako će usmeravati i ka Tupižnici.

I sam silazak u dolinu, prema zapadu, u selo Bučje, bitno različit od uspona, upotpunio je ovaj čarobni mozaik. Spokojno u smiraj dana izgledaju sela između Knjaževca i Boljevca, u dolini koja razdvaja Tupižnicu od planine Slemen.

Ima tako, na ovom svetu, nekih mesta, tako izuzetnih, a da o njima tako malo znamo, i ne odlazimo njima tako često. Tupižnica to svakako jeste…

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo “Preslap”

Vest preuzeta sa portala „Far“