Vulin: Srbija se na migrantskoj ruti najuspešnije bori protiv krijumčarenja ljudi

7

Da je Srbija zemlja koja se na migrantskoj ruti najuspešnije bori protiv krijumčarenja ljudi, kao i da Ministarsvo unutrušnjih poslova ulaže napore kako bi se migranti sklonili sa ulica i smestili u prihvatne centra gde im je sve obezbeđeno, rekao je pred poslanicima Skupštine ministar Aleksandar Vulin. On je naglasio i da je saradnja sa Severnom Makedonijom važna u borbi protiv krijumčarenja migranata.

Kako je obrazložio, saradnja sa susedima je način da se još ozbiljnije i efikasnije zaštite granice, država i način života.

Svakog čoveka na našoj teritoriji štiti zakon i međunarodno pravo, ali pod uslovom da on poštuje zakon i međunardno pravo. Ne može Srbija da postane parking za migrante, država u koju će ulaziti i izlaziti ko hoće, a vreme na našoj teritoriji provoditi kako hoće. To država Srbija ne može da dozvoli i nije dozvolila – rekao je Vulin.

On je dodao da će država učiniti sve da se naš način života ne poremeti, ali da migrantska kriza koja je počela 2015. godine neće ni prestati.

Dokle god su ovakvi ekonomsko-politički odnosi u svetu, dokle god Evropska unija nije u stanju da formuliše zajedničku politiku kada su migranti u pitanju, dokle god velike i moćne zemlje ne budu uspele da postignu zajednički stav po pitanju migrantske krize ona će se nastaviti – dodao je Vulin.


GITOK: Vranje žarište šverca migranata

Prema nedavnom pisanju Globalne inicijative protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GITOK), Vranje se od 2019. godine sve češće pojavljuje u medijskim i policijskim izveštajima o trgovini drogom i švercu migranata, a taj grad je definisan kao žarište kriminala u nastajanju.

Iako je to manje organizovano od trgovine drogom, zaključuju i da je Vranje postalo čvorište za šverc migranata upravo iz Severne Makedonije prema Beogradu, Hrvatskoj ili Mađarskoj, a u tome najviše pomaže lokalno stanovništvo.

Napominju da postoje sumnje da krijumčari dobijaju od 500 do 600 evra po osobi za prevoz migranata iz Severne Makedonije u Srbiju. Vozači koji su uhvaćeni na delu obično su mladi muškarci srpske ili albanske nacionalnosti, koji često koriste lažne registarske tablice.

Migranti, uglavnom mladići iz Sirije, Pakistana i Avganistana, obično traže „veze za odlazak“ izvan centra Vranja kako bi izbegli da budu otkriveni. Prevoz se dogovara ličnim sastancima, putem mobilnih telefona i na društvenim mrežama. Migranti teže da ostanu u gradu, ponekad i mesec dana, dok se ne napravi kritična masa i onda se kreću kao grupa. Ovo sugeriše da njihovo kretanje organizuju krijumčari. I najčešće krivično delo u i oko Vranja se odnosi na prevoz migranata putničkim vozilima. Većina slučajeva se odnosi na migrante koji su pokupljeni u blizini Preševa i kreću se ka severu – pišu.

Zaključuju da značajan porast šverce migranata i trgovine drogom, kao i očigledna umešanost nekih službenika za sprovođenje zakona u organizovanim kriminalnim aktivnostima, pokazuju da Vranje postaje žarište organizovanog kriminala.

Globalna inicijativa protiv transnacionalnog organizovanog kriminala (GITOK) je organizacija sa sedištem u Ženevi čiji je osnovni cilj borba protiv organzovanog kriminala i inovativni pristup u borbi protiv ove pošasti.

Vest preuzeta sa portala „Južne Vesti“