Porodica Stojanov iz Dimitrovgrada čuva muzičku tradiciju već četiri generacije

8

Kao narodne pesme koje su se od najranijih dana prenosile s kolena na koleno, tako je i muzički gen u porodici Stojanov nastavio da teče generacijama. Najmlađi član je 10-godišnji pijanista Veljko, a odmah za njim, na violini ga prati sestra Helena. Njihova spremnost, znanje i ljubav prema muzici nagrađeni su brojnim priznanjima, a kako kažu, bez pesme i sviranja ne mogu da zamisle da prođe dan.

Nakon što je završila osnovnu muzičku školu kao đak generacije, Helena Stojanov je obrazovanje nastavila u Gimnaziju u Dimirovgradu i sada pohađa prvi razred. Iako sada ne ide u muzičku školu, muzika je, kaže, njena svakodnevica.

143858393_701639440525151_4261471043783545050_n

Violinu svira već osam godina; foto: T. T.

Muzika nije nešto na šta može neko da te natera, prosto osetiš i nekako je to ono u čemu uživam i tako sam i krenula da se bavim muzikom – kaže Helena.

Već osam godina je pravi virtuoz na violini, što pokazuju diplome i nagrade koje je osvajala na mnogim takmičenjima širom Srbije.

Na školskim takmičenjima sam uvek osvajala prvo mesto, zatim u Negotinu, bila sam na takmičenju u Nišu, jednom sam osvojila pohvalu, drugi put treće mesto, kao i u Beogradu – kaže ona.

Nastupala je na koncertima Kulturno umetničkog društva „Caribrod“, na brojnim predstavama, koncetima muzičke škole. Prošle godine je bila jedna od predstavnica Dimitrovgrada na takmičenju „Srbija u ritmu Evrope“, na kome je zajedno sa drugaricama postigla veliki uspeh i plasman na drugo mesto.

Čula se priča da dolaze ti ljudi iz Beograda i da će se održati audicija, pa sam odlučila da probam i prošla na audiciji. Imali smo probe, radili smo dosta i nismo očekivali, ali eto. Osvojili smo drugo mesto, promakle su nam Čačanke za 5 poena – navodi Helena.

Pored nagrada za violinu, u njenoj kolekciji su diplome iz solfeđa, teorije muzike, diplome sa pevanja, kao i sa takmičenja iz srpskog jezika, recitatora, ali i za najbolju martenicu, za običaj koji se poštuje u martu.

Dodaje da je muzika prati od jutra do noći i poručuje mladima da, iako nije uvek lako, uvek će uspeti ako uživaju u tome.

Pevam po ceo dan, dok učim, dok pišem, ja idem ulicom i pevam – ističe mlada violinistkinja.

Pesma i muzika od malih nogu prate i Heleninog mlađeg brata Veljka. Dve godineje u osnovnoj muzičkoj školi „dr Dragutin Gostuški“ u Pirotu, koja ima istureno odeljenje u Dimitrovgradu. Nedavno je na međunarodnom onlajn takmičenju u Smederevskoj Palanci za klavirom odneo prvu veliku pobedu.

145432542_722790575276736_1495332919952152153_n

Veljkova omiljena kompozicija je „Sonatina“; foto: T. T.

To je bilo međunarodno takmičenje, bilo je dece i iz Amerike. Ja to prvo nisam znao, kasnije su mi rekli, nije bilo konkurencije jer smo snimali kamerom – kaže Veljko.

Kaže da svakog dana izdvoji bar 15 do 30 minuta da se posveti klaviru.

Moj tata me je pitao da li želim, bilo mi je zanimljivo, video sam njega kako svira. On je mene prvo malo učio, pa sam se upisao u muzičku školu, ali konkretno to je bila njegova ideja. Meni muzika veoma znači i skoro svakog dana uspem da odsviram po nešto- ističe mladi pijanista.



142756948_402411484193345_2823837769746001262_n

U kući porodice Stojanov ne prođe dan bez muzike; foto: T. T.
Sa sestrom još nije napravio duet koji bi predstavili javnosti, ali u njihovim zajedničkim koncertima i te kako uživa porodica.

Sviramo oboje, slušaju nas mama i tata, bake i deke, ako se to računa kao kućni koncert. Drugari me podržavaju i kažu da samo nastavim i da su ponosni – navodi on.

Zbog epidemiološke situacije sada nije zadovoljan kako su organizovana takmičenja, pa se nada da će se situacija poboljšati kako bi mogao da se vidi sa drugarima.

Sa svojih deset godina kaže da ne zna da li će u budućosti nastaviti put muzike, te ističe „nemoj da misliš previše brzo“.

Ako neko ima san u muzici, ne treba nikako da odustaje od njega, neka samo nastave, neka samo vežbaju što više – poručuje Veljko.


Muzički gen kroz generacije

U porodici Stojanov muzikom se prvo bavio Helenin i Veljkov pradeda, koji je bio nastavnik u školi i svirao je violinu, priseća se otac mlade violinistkinje i pijaniste Stojan Stojanov. Zatim je tradiciju nastavio Stojanov otac, a njegova ljubav bio je klarinet.



144873999_260738745466020_7617865371926183240_n

Stojan Stojanov iz mlađih dana; foto: Porodica Stojanov/arhiva
Ni Stojana nije mogla da zaobiđe muzika, pa je već sa 5 godina počeo da uči violinu, a onda upisao i muzičku školu. U Nišu je završio srednju i višu muzičku, a kasnije se vratio u rodni Dimtrovgrad i postao nastavnik muzike.

Ja se celog života bavim muzikom, od 5,6 godina do danas. Imam i orkestar, sviram klavijaturu po raznim veseljima. Helena ne prekida, po ceo dan peva, a Veljku smo prvo smetali, ja sviram, sestra svira, on zaklopi uši, a sad i on krenuo da svira i uspešan je u tome – navodi Stojan.



144249986_895466341254451_2029205440870002322_n

Svetlana Stojanov u ulozi Koštane; foto: Porodica Stojanov/arhiva
Sastavni element porodice Stojanov je muzika, a pevanjem se u KUD-u bavila i supruga Svetlana, koja je sada nastavnica srpskog jezika i književnosti.

U početku kad je Helena počela da svira, ja gleda pismene zadatke, treba mi mira i tišine, pa sam se i na to navikla, znači mogu oni da sviraju, uz muziku ja radim satima – navodi Svetlana.

Seća se i vremena kada je glumila Koštanu, igrala folklor, ali bez obzira na to što sada ne plovi muzičkim vodama, svakodnevno je okružena muzikom.

Zbog trenutne situacije Stojan kaže da je položaj muzičara veoma loš, a najteže mu je to što ne može da zapeva sa decom na časovima.

Bilo je velikih odricanja da bi deci pružili mogućnost da se posvete muzici, ali Stojanovi kažu da se sve na kraju isplatilo.

Vest preuzeta sa portala „Južne Vesti“