Eee, beše ovo ubava Klanica!

13

Vi stariji, sećate se „Agroprodukt“ moderna klanica. Osnovana 25. aprila 1990. godine. Ma bile su dve, Agrostočar i Agroprodukt .

Pre mesec dva, prošao sam kraj Agrostočara. Tuga

Tamo, 2013. godine bio sam s razlogom do Agroprodukta. Izgledalo je ovako.

Sedam godina kasnije, tačnije 5. novembra, na vaš poziv, u povratku, bio sam u ulici Šadjijine vodenice, ponovo sam bio tamo.

Ispred kapije, po toplom jesenjem suncu, komšije, dvoje starijih ljudi.

Naravno da sam krenuo. Vukla me prošlost. Pretpostavio sam da će me neko zaustaviti, pitati, gde si bre krenuo! Ma, ne! Sreo sam majku s malim detetom i neke komšije koje su tu „kratile“ da stignu do svojih kuća.

Ako ne volite filmove strave i užasa, ne morate da gledate. Čudo da Hičkoku niko nije javio.

 Hajdemo

Iskreno, ne bih se iznenadio da se pojavio neki od glodara (baš sam pažljiv) ili reptila (ponovo) i hteli da me pitaju „kud sam zašo“! Dobro sam prošao. Jeste da sam u nekim prostorima, dole posebno, osetio nekadašnje mirise domaćih životinja koje su čekale svoj red za pogubljenje, ali, bilo je i ostataka vandalija.

Pošto sam, ipak, prošao dobro, nisam mogao, a da vam na kraju ne ispričam kako mi je bilo i gde sam to bio!

……………………………………………………………………………

Ne bih bio to što sam se učio čitavih 40 godina, da posle ove šetnje kroz „juče i danas“ nisam krenuo dalje.

Ne znam da li bih našao nekog od savremenika, direktora, neke od ranika možda (baš bi bilo dobro da mi se jave). Adresu sam znao. Neću, tako smo se dogovorili , još uvek pominjati ko je. On je zvanični poverenik stečajnog upravika. Nekada je to bila Agencija za privatizaciju. Sada je Agencija za licenciranje stečajnih upravnika. Moj sagovornik ne sme da kaže ni koji je datum danas, bez da neka „glavešina“  iz pomenute Agencije ne kaže „da“!  To „da“ inače teško govore.

Nešto sam saznao, a nešto i znao, da je poslednji vlasnik bila Firma „Radović“ do 2006. godine. Potom je ostalo 12 radnika.  Kako nisu mogli da se dogovore ko će biti direktor (srpska rabota) sve je počelo da se raspada. Ko je sve nosio, ko je sve otimao, teško je reći. Kako reče neko, da su se menjali svaki dan, zaključavali i čuvali firmu, nešto bi i ostalo.

Od 2009. godine sve je „otišlo u …- Honduras“! Policija nije smatrala, u pravu su, da treba da „stražari“, nikoga nije interesovalo šta je s društvenom imovinom. Znate ono: ma baš me briga, državno,, …

Videli ste na snimcima, ma sve je očerupano. Čudo da nisu i cigle rušili…

I… kazaće ON, ako mu dozvole, mada mi je obećao da bi posle 4. decembra nešto i mogao!

Inače, saznao sam da je ono zemljište već prijavljeno kao privatno i da se čeka restitucija.

Malo je ko od poverilaca, pre svega radnika namiren.

Dakle, užas!

Uostalom, ako je za utehu, a nije, nije samo Agroprodukt!

Vest preuzeta sa portala „Plus Online“