Nije se uspelo! Život je nekad siv, nekad žut! Momčine, mora se dalje, osmeh, vera, energija, biće!

3

Prva liga Srbije

KLS

7.kolo

Hala Kej

Bez prisustva gledalaca

Pirot: Pirot – Kolubara  88:95 (11 : 18,  21 : 17, 19 : 21, 28 : 23 – 9:16) 

PIROT : Đonlić 10 (6:6 slb) 3as 15 ind, Mukanović 13 (2:1) 9 sk. 5 as. Ind 17, Flenigan  2,( (3:3)  3 sk, Filipović 21 (2:2,slb) 5tr  4 sk.6 as.Ind 24, Stefanović, Rašić 4 (5:4slb) 4 sk. 3 as, Pendić  14 (5:4 slb) 2.tr. 6sk., Vraneš, 18 2 tr 9 sk 3 as ind. 23  Matović 3 1 tr. Đorđević, Stojnović, Pantić 21 (3:3) Stojanović, Pantić 15, (3:3)   Ind.17

Pirot                                                                    Kolubara

Šut za 1 poen     25:20   80 %                           31:22   71 %

Šut za 2 poena    38:19    50 %                          36:20  55,6%

Šut za 3 poena     36 : 10    27,8 %                    35:11  31,4

Skokovi    46                                                        43

Asistencije   19                                                     16

Dinamika

5.min 2:7, 10.min. 11:18, 15.min, 22:25, 20.min, 32:35 25.min. 42:47, 30.min. 51:56, 35. 65:69, 40.min, 79:79, 45 min. 88:95

Osedeo sam na utakmicama. Bilo ih je …Znao sam da u prenosima vičem da me čuju do Midžora, ali sam i tugovao zajedno sa našima.

Večers sam sve vreme, gledajući meč, na poseban način bio napet, ali sam ćutao. Tamo negde pred kraj bio sam ljut a dve tri odluke onog sudije, Nišlija li beše, kada je svirao preklapanje Duletu i još nešto bezveze!

Kažem strepeo sam, jer je sve bilo,,na talonu“!

Veliki ulog !

Krenuli smo u prvenstvo odlično, oborili OKK Beograd i Dinamik i onda…

Kolubara obrnuto. Tri uzastopne pobede. Čujem Birčević ušao u Klub.

Marku i njegovim momcima bilo je moranje. Vraneš nije mogao da igra, Dule i Penda roviti, mali Dika morao da igra iako nije fit. Uz sve to, ajde, ljudi smo, sutra je svadba. Marko, njihov najbolji drug, trener, divan momak. Kakva je to želja bila da se večera slavi, da se sutra čuje do neba!

I nije se moglo!

Uostalom, čujte najpre Sanela. Zaplakao je na kraju, pokušavao sam da ga ojačam. Nije uspelo.

Samo naši momci znaju kakav je to pritisak bio i kakva je to želja bila.

A to se videlo odmah na početku. Loše.

Prvih pet minuta, prava trka ko će više da pogreši. Za to vreme samo devet koševa, vodili su Lazarevčani sa 7:2.

U petom minutu javio se Penda trojkom, gosti vraćali istom merom.

Do kraja prvog kvartala, nikada više grešaka, ruke teške. Neće, pa Bog! U 12.minutu već 21:13 za Kolubaru. Sanel pogadja trojku, hoće li konačno, još jedno slobodno bacanje, i tu smo, blizu 17:23. Džoni na ulaz, kako on zna, 19:23, oni pogadjaju, a Dule vraća  rojkom za 22:25 , petnaesti minut. Malo koševa. Greše osti.

 tada  reaguje Mladen Pantić, dva plus dva, oni greše i ponovo Mladen dva plus jedan.

Vodimo ljudiii, 29:28. Ajde hoće valjda da izadje na dobro!

Uvek, kao po nekom pravilu, na svaki naš koš, Lazarevčani su odgovarali, kažnjavali svaku grešku. Ozbiljna ekipa, ,,stegnuta“ na svim pozicijama. Klupa okej.

Poluvreme, oni vode, rezutat 32:35.

Gledam statitstiku. Loše. Trojku smo šutirali 20:4, za dva 17:7. Dobri smo u skokovima 29. Dule dve trojke od šest. Džoni i Raške bez trojki, Sanel i Penda po jednu!

Šta može i da li uopšte može da se nešto promeni. Gledam im lica na odlasku u svlačionicu. Tu i tamo po neko unosi optimizam. „Ajde bre bodri“ Dule Lilić, Markov prvi saradnik. Šta se dogadjalo u svlačionici, ne znam. Tek nadali smo se.

Krenulo je užasno. Onaj mali Šparović, nizak rastom, odličan, iskusan plej, odmah nas pogadja u čelo.Trojka! Gde baš odmah! Pantić odgovaara 34:38. Tu smo negde. Jurimo se. U 24. minutu Dule pogadja svoju treću trojku, 45:47.

Ajde breee, čuje se sa klupe. Pantić zakucava za 47:48. Odlični trener Dimitrijević, Markov imenjak, zov  tajm aut.

Ćeramo se I dalje.

Tu je dva za njih stalno. Naš je treći kvartal.

A dalje, kako li ćemo dalje !!?

Odakle se pojavi ovaj momak? Zove se Jad Khalil. Doveo ga Dimitrijević iz Irana kada je tamo bio trener. ,,Ubi nas“ čovek. Trojka jedna, druga. Odoše na 69:60. Da li ovako izgleda poraz, aman!

Penda nas budi trojkom, Džoni ponovo kao furija ulazi, Dule  za njim! Tu smo ponovo. Finiš, 36.minut – 67:69.

Hoće li

I ponovo oni. Vuk Djorjević, dva plus jedan, odoše 67:73. Dule upisuje petu trojku 70:76. Penda pogadja 1plus 1 za 72:76.

Ostalo je još malo, minut ipo. Prestao sam daa pišem, uključio kameru.

Evo, ako imate strpljenja odgledajte. Dule Filipović je ovu finiš priču zvršio hepienom. Samo to ću vam reći.

Ostalo pogledajte.

Produžetak.

Lepo smo krenuli i…

Nije više moglo. Gosti, snažniji psihološki pre svega, mirniji, sigurniji rešavaju meč.

Kraj!

Nikome nije do priče. Momci se raduju, kao da su Barsu dobili. I jeste tako. Čuli su se i iz svlačionice.

Za to vreme, razgovarao sam sa Markom Dimitrijevićem. Skoro neki trener nije bio tako korektan. Imao sam utisak da saoseća sa Markom, drugari su! Naravno u duši je drhtao, pobedio je!

Marko naš, obično posle utakmice ode u svlačionicu. Da podeli radost, ili tugu. Kad kako.

Nije ga dugo bilo. Mogao sam samo da pretpostavim kako im je bilo. Večeras je momačko veče, sutra ,,ludi kamen“.

 I to je to!

 Kažu pametni ljud, i da bez emocija nema života.

Emocije, medjutim, često ponesu, podignu, ali znaju i da obore od prevelike želje.

Šta se desilo, videli ste.

Nije ovo bilo naše veče – čekaćmo neko drugo.

Momčine, hajdemo dalje. Vratite osmeh, neka vas subota ohrabri, ojača, da nastavite kako to najbolje znate !

 Život je nekad siv, nekad žut…

Vest preuzeta sa portala „Plus Online“