Vebinar na temu Kovida na Niškom Mašinskom fakultetu Matematika, kraljica nauke, za napredak čovečanstva u vreme Kovida-19 i post Kovida-19

22

Centar za primenjenu matematiku Mašinskog fakulteta Niš „CAM-FMEN“,u suorganizaciji sa „International Chair in Mathematical Physics and Applications (ICMPA-UNESCO chair)“, University of Abomey-Calavi, Republika Benin,  organizuje vebinar „Matematika za napredak čovečanstva u vreme Kovida-19 i post Kovida-19“ („Mathematics for human flourisnig in the time of Covid-19 and post Covid-19“)  dana 21. oktobra 2020. godine.

O matematici i njenoj primeni u drugim naukama, vebinaru i njegovim ciljevima razgovarali smo sa profesorkom Melanijom Mitrović, rukovodiocem CAM-FMEN Centra sa Mašinskog fakulteta.

Profesorka Mitrović nas podseća da je čuveni nemački matematičar Karl Fridrih Gaus proglasio matematiku kraljicom nauke. No ta kraljica je, po rečima australijskog filozofa  Mark Kolvana, ekscentrična i svojeglava.  Zapravo, u naučnim  istraživanjima matematika često ima  jedinstven  i privilegovani položaj. Kada govorimo  o razvoju savremene matematike, uglavnom se smatra  da je neprirodno i  kontraproduktivno povlačiti granicu između teorije i primene.

Ciljevi vebinara, kaže profesorka Mitrović su jasno definisani.

Naime, Kovid-19 je suštinski uticao na naš život. Suočeni smo sa izazovom bez presedana. Prevazilaženje Kovida-19  i njegovih posledica je nemoguće bez nauke i naučnog rada. Naučni odgovor na Kovid-19  je multidisciplinaran, uključuje zdravstvene nauke, društvene nauke i fundamentalne nauke kao što je matematika. Svrha vebinara je da se dobiju precizne informacije o radu  naučnika na lečenju bolesti, napretku  tehnologija, razumevanju našeg društva i stvoranju novih izraza humanosti; ali, i da   preispita ulogu matematike u odgovorima na ovu pandemiju. Objašnjavajući ovo poslednje parafraziramo reči Mark Turnera, kognitivnog naučnika: „Mi, matematičari, nismo pravili galaksije. Nismo stvorili život. Nismo stvorili viruse, sunce, DNK ili hemijsku vezu. Ali mi stvaramo nove ideje – puno njih. Naše ideje potiču iz naše naučne sposobnosti da spojimo postojeće znanje koje dolazi iz različitih naučnih oblasti kako  bismo napravili nova.“

Kako objašnjava prof.dr Melanija Mitrović vebinar je prevashodno namenjen struci, ali i svim zainteresovanim građanima.

Ovaj vebinar je namenjen matematičarima, fizičarima, biolozima, hemičarima, inženjerima, lekarima, naučnicima iz društvenih nauka, informatičarima i svima zainteresovanima za objašnjenje koja je i kolika je uloga   matematike   u modeliranju sveta oko nas. Grubo rečeno, matematički modeli „oponašaju“ stvarnost koristeći jezik matematike. Istorija matematičkog modeliranja je duga i zadire u praistoriju. Prateći još malo istoriju, dolazimo do, možda, najpoznatijeg primera  efikasnosti matematike u modeliranju (i promeni) sveta oko nas, a u čiju su  uspešnu realizaciju omogućili srpski i afrički naučnici“ – kaže prof.dr Melanija Mitrović i nastavlja:„Naime,  20. jula 1969. godine Apolo 11 sleteo je na Mesec. Putanju ovog istorijskog svemirskog leta ručno je izračunala jedan od najboljih matematičara SAD  toga vremena, prva žena naučnik afro-američkog porekla u NASA, Katherine G. Johanson. Inženjer Milojko Vučelić, direktor američkog svemirskog programa Apolo, bio je jedan od sedam čuvenih članova „Serbo 7“ grupe čiji je doprinos razvoju tog programa nemerljiv, ističe.

Inspirisani ovim istorijskim primerom, akademik profesor Mahouton Norbert Hounkonnou i profesorka Melanija Mitrović došli su na ideju da organizacijom ovog vebinara pruže na uvid naučnoj javnosti rezulatate rada afričkih i srpskih naučnika, kao  i njihovih eminentnih gostiju, vezanih za probleme izazvane pojavom Kovida-19 i njihovo prevazilaženje.

Inače, Akademik  profesor Mahouton Norbert Hounkonnou je predsednik Mreže Afričkih Akademija Nauka, NASAC, predsednik   Nacionalne Akademije Nauke, Umetnosti i Slova Republike Benin, ko-predsednik Mreže afričkih, evropskih i mediteranskih akademija za naučno obrazovanje, AEMASE III, član je IAP Board…  Dugačka je i lista njegovih naučnih rezulata.

O saradnji sa prof.dr Melanijom Mitrović profesor Hounkonou kaže:

„Tokom naše posete Malardalen Univerzitetu  u  Švedskoj tokom oktobra 2019. godine, bio sam u mogućnosti da procenim  kvalitete profesorke Melanije Mitrović iz prve ruke. Ona je neko ko uživa u izazovima. Zrači ogromnom energijom, snagom i humanošću kada su u pitanju ciljevi koje postavlja sama sebi. Od samog starta sam shvatio da se profesorka Mitrović kao i ja bori da pruži novi, originalni doprinos u matematici, da traga za vezom između ovih teorija i drugih polja koje utiču na naš život. Naši zajednički stavovi po pitanju složenosti u nauci u svakom pogledu odgovaraju na današnje globalne  izazove i paradigme. Sve ovo opravdava našu odluku da čvrsto sarađujemo.“

Svi zainteresovani mogu pratiti predavanja koja će biti održana na ovom vebinaru registracijom na sajt Centra za primenjenu matematiku Mašinskog fakulteta u Nišu,   CAM-FMEN,  http://camfmen.masfak.ni.ac.rs/Ulaz na događaj je besplatan.

Vest preuzeta sa portala „JuGmedia“