Kanjon Jerme – jedinstven spoj prirodne lepote, istorije i duhovnosti

30

O lepoti reke Jerme nedovoljno se zna izvan Pirotskog okruga i to uglavnom među ljubiteljima prirode kao što su planinari, ribolovci, ekolozi… Situacija je naročito bila loša od katastrofalne privatizacije hotela Mir u Zvonačkoj banji (2006), pa sve dok 2014. nije proglašen Specijalni rezervat prirode Jerma. Ali, tek kad su stanovnici sela Rakita podigli ekološku bunu i postali simbol otpora izgradnji malih hidroelektrana, ovaj deo Srbije je postao mnogima poznat. Na sreću poslednjih godina otvoreno je nekoliko ugostiteljskih objekata, koji su dobar preduslov za razvoj seoskog turizma.

Mi smo do kanjona Jerme došli iz pravca Babušnice, što je bliže za sve koji dolaze iz Leskovca i Vlasotinca. Mada je bolje ići preko Pirota i Dimitrovgrada, kako zbog kvalitetnijeg puta, tako i  zbog blizine auto-puta Niš – Sofija.

Preporučujem da obavezno posetite selo Rakita (Opština Babušnica), koje je desno 3 km udaljeno od glavnog puta, tačnije od Zvonca. To selo ima bogatu istoriju, jer je u njemu između dva svetska rata otvoren rudnik uglja. Na ulazu u selo zatiče vas ogromna zgrada na kojoj piše Nova Jerma na srpskom i bugarskom jeziku, gde je nekad bila smeštena uprava rudnika. Za potrebe transporta rude 1927. izgrađena je pruga kroz klisuru Jerme. Dve godine kasnije snimljen je film Rudareva sreća kao jedan od prvih igranih filmova kod nas. Meštani sa simpatijama pričaju o tom filmu i glavnom glumcu iz Pirota, na koga se, navodno, naljutila verenica jer se zaljubio u glavnu glumicu. Zbog tog skandala on je morao da napusti rodni grad i da se preseli u Makedoniju. Danas se samo u tom filmu može videti kako je voz prolazio kroz klisuru, jer pruga je podignuta početkom 60-ih kad je rudnik je prestao da radi.

Pre divovske borbe za Rakitsku reku, selo je bilo poznato po planinarskoj akciji Uspon na Ruj, koja se organizuje sredinom juna. Tada se planinari iz Srbije i susedne Bugarske okupe na vrhu pomenute planine, gde prolazi granica dveju država.

Dalje možete otići do Zvonačke Banje, ali osim avetinjskog izgleda napuštenog hotela nećete videti bogzna šta. Ostaje nada da će premijerka Ana Brnabić održati reč i oživeti nekad čuvenu „banju za živce“. Na taj način bi se odužila celom babušničkom kraju odakle joj je majka (selo Gorčinci), a ujedno bi mnogi građani Srbije mogli da „oblože živce“ u vreme korone.

Do pre neku godinu kroz selo Trnski Odorovci samo biste projurili kolima, a danas ne možete ne primetiti restoran u etno stilu. Tu možete probati pastrmku iz obližnjeg ribnjaka, a ko želi da prenoći ima bungalove. Kako nam rekoše meštani, danju često dolaze porodice sa decom, a noć je uglavnom rezervisana za parove.

Dok se Jerma probija kroz tesnac planine Greben i Vlaške planine, ona gradi dva dela veličanstvene klisure – odorovski i vlaški. Razmak između stena se postepeno sužava, tako da imate osećaj da će vam kamenje zatvoriti prolaz, a put je toliko uzak da samo jedno vozilo može proći. Posle ovog neuobičajenog doživljaja od Odorovačkog ka Vlaškom ždrelu pred očima se pojavio manastir Poganovo, otprilike na sredini kanjona reke Jerme.

Manastir Poganovo (Opština Dimitrovgrad) posvećen je Svetom Jovanu Bogoslovu, a zadužbina je Konstantina Dragaša Dejanovića, pobratima Marka Kraljevića. Nalazi se na levoj obali reke Jerme u blizini Dimitrovgrada, 25 kilometara južno od Pirota. Manastir je nastao krajem XIV veka, a posle Konstantinove smrti u Boju na Rovinama, staranje o manastiru preuzima njegova ćerka Jelena. Centralni grad Konstantinove države bio je Velbužd, odnosno Ćustendil, kako ga nazvaše Turci, u prevodu Konstantinova Banja. Konstantin Dejanović preko rodbinskih veza povezuje tri carstava – Srbiju, Vizantiju i Rusiju. Bio je sestrić cara Dušana Nemanjića, a njegova ćerka Jelena, supruga vizantijskog cara Manojla II Paleologa. Jelenin sin, Konstantin XI Paleolog Dragaš, poginuo je prilikom odbrane Carigrada od Turaka 1453. kao poslednji vizantijski car. Njegova bratanica Sofija Zoja Palelolog, bila je supruga ruskog cara Ivana III, koji je ovim brakom hteo da ostvari pravo na vizantijsko pravoslavno nasleđe i da Moskva postane Treći Rim.

Od brojnih predanja o Kostantinu Dejanoviću, pomenućemo samo ona vezana za Jablanički okrug. Na putu za Kosovo znepoljski vojvoda Dejan uspavao se sa vojskom u Vilinom Lugu od mirišljave trave, pa zakasnio na boj. Doznavši za poraz srpske vojske prokleo je mesto sa opojnim biljem i nazvao ga Crnom Travom, a obližnju planinu Čemernik. Po drugom predanju naselje Predejane je dobilo naziv kad je vojvoda Dejan, baš tu, čuo da je Kosovska bitka izgubljena i od tada se u narodu priča kako je bitka  završena „pre Dejana“. Takođe, po još jednom predanju vlasotinačko selo Dejan dobilo je ime po vojvodi Dejanu, pa mahalu, gde se predala srpska vojska Turcima, nazvaše Predanča.

Dalje, otprilike desetak kilometara od Manastira Poganovo, nalazi se selo Sukovo, gde se Jerma uliva u Nišavu. Dotle je išla pomenuta pruga kojom je dovlačen ugalj iz sela Rakite. Baš ovih dana završena je rekonstrukcija puta od ovog sela do Gornje Držine, čime je ovaj kraj bolje povezan iz pravca Pirota.

Predanje kaže da je Manastir Sukovo izgrađen na imanju koje je pripadalo Turčinu Sali-begu iz Pirota, nakon što je pop Jovan molitvom izlečio begovog sina jedinca Emina.  Manastirska crkva, posvećena Uspenju Presvete Bogorodice, podignuta je od 1857. do 1859. godine, a živopis je urađen 1869. godine. Kako nam rekoše, današnje bratstvo manastira je došlo uglavnom iz Prohora Pčinjskog. Toplo preporučujemo prodavnicu gde, između ostalog, možete nabaviti razne vrste sireva, koje proizvode monasi na manastirskoj ekonomiji.

Ovo je samo početak priče o kanjonu reke Jerme, koji se najbolje istraži kad se prođe pešice, što je oko 15 kilometara. Ništa nismo rekli o Specijalnom rezervatu prirode Jerma, gde ima 887 biljnih vrsta i podvrsta, a od životinjskog sveta evidentirano je 110 vrsta ptica, 25 vrsta sisara, 11 vrsta vodozemaca i gmizavaca, 9 vrsta riba, kao i 181 vrsta leptira. To ostavljamo onima koji znaju da uživaju u ovom jedinstvenom spoju prirodne lepote, istorije i duhovnosti.

Vest preuzeta sa portala „JuGmedia“