Na Usekovanje glave Jovana Krstitelja vernici ne jedu crvenu hranu i beru lekovito bilje

7

Pravoslavni vernici obeležavaju Usekovanje glave Svetoga Jovana Krstitelja. Dan kada je Krstitelj stradao provodi se u molitvi, uzdržavanju i strogom postu.

Ovaj dan, svrstan među slave, podseća na smrt Svetoga Jovana, Proroka, Preteče i Krstitelja, pogubljenog po naređenju cara Iroda Agripe, a po želji njegove žene Irodijade.

Crkvene knjige kažu da je po naređenju cara glava svetitelja odsečena, odnosno “usekovana” i na tanjiru doneta pred njegovu pastorku, igračicu Salomu. Učenici Jovanovi preko noći tajno su uzeli učiteljevo telo i sahranili ga u Sevastiji. Glava svetiteljeva, zakopana je posebno, na tajnom mestu. Kasnije je preneta u Jerusalim, a u vreme vizantijske carice Teodore čudotvorna Krstiteljeva glava preneta je u Carigrad.

Usekovanje glave uvek se obeležava na dan kada je osvećena crkva koju su na njegovom grobu u Sevastiji podigli car Konstantin i carica Jelena.

This image has an empty alt attribute; its file name is 109-1024x683.jpg

Crkva propisuje strogi post i uzdržavanje, narodni običajni kalendar zabranjuje i svu crvenu hranu, jer podseća na boju prolivene Krstiteljeve krvi.

U narodu se kaže i da je danas dobar dan za branje lekovitog bilja. U mnogim mestima održavaju se vašari.

Na ovaj praznik pre 105 godina rođen je blaženopočivši patrijarh Pavle.

 Izvor: RTS

Foto: Stefan Pavić

Vest preuzeta sa portala „Far“