Penjački tim Planinarskog društva “Preslap” trenirao u Homolju, na Via ferrati Gornjak

0
92

Doživljaj homoljskih motiva uz prkošenje zakonima fizike, stalno smenjivanje straha, uzbuđenja, sreće i radosti, penjanje uz oštre stene do krajnjih granica mogućnosti – sve ovo pruža Via ferrata Gornjak, penjački “gvozdeni put” na planini Mali Vukan, u Gornjačkoj klisuri, iznad desne obale reke Mlave, u okolini Petrovca na Mlavi, u istočnoj Srbiji. Na mestu koje predstavlja “kapiju Homolja”, na stenama, oštrim kao žilet, zajedničkim snagama Planinarskog društva “Gornjak” iz Petrovca na Mlavi, Opštine Petrovac na Mlavi i Planinarskog saveza Srbije, izgrađen je objekat za penjanje koji je od maja meseca 2019. godine otvoren za penjače, planinare i ljubitelje ekstremnih sportova. Via ferrata Gornjak razlikuje se od većine via ferrata, zato što, planski, koncepcijski, na njoj nisu izgrađeni svi elementi koji postoje na najvećem broju via ferrata u svetu. Naime, u stenama Malog Vukana, na trasi Via ferrate Gornjak, nisu izgrađeni metalni nogostupi i metalne merdevine. Postoji samo sigurnosna metalna sajla, i klinovi koji oivičavaju “polja” kroz koja metalna sajla prolazi. Zamisao prilikom trasiranja Via ferrate Gornjak bila je da ovo bude nešto teža sportska via ferrata, gde bi svaki penjač naravno bio osiguran povezivanjem svog seta za via ferratu sa metalnom sajlom, ali bi prilikom svakog koraka morao sam da traži najpogodniji oslonac za noge ili “hvat” za ruke, u udubljenjima ili izbočinama stene.

This image has an empty alt attribute; its file name is 299-1024x683.jpg

Time se na Via ferrati Gornjak umnogome objedinjuju discipline via ferrata i penjanje na stene. Recimo, Via ferrata Berim, na Kosovu, ili brojne via ferrate na Alpima, imaju izgrađenu kompletnu infrastrukturu, te penjači stoje na nogostupima, rukama se drže za nogostupe iznad njih, i redom se pokreću i odbacuju, svakako osigurani na metalnu sajlu. Zato se na via ferratama koje imaju izgrađene nogostupke i merdevine, najviše snage izvlači iz nogu, najvažnije odbacivanje dokazi iz nogu, a rukama se penjači potpomažu, pridržavaju i dodatno odbacuju. Na Via ferrati Gornjak, odbacivanje je podjednako i nogama i rukama, a podjednako je, fizički, opterećeno celo telo.

This image has an empty alt attribute; its file name is 300-1024x683.jpg

Via ferrata Gornjak ima 12 deonica, različtih zahtevnosti. Početna deonica je nešto teža, zbog vertikalnog ulaska u via ferratu, a nešto teža od proseka je i peta deonica. Daleko najteže deonice su dve poslednje – jedanaesta i dvanaesta, koje su potpuno vertikalne, i na koje penjači dolaze već umorni. Nekako se čini da na jedanaestoj i dvanaestoj deonici ima i najmanje udubljenja i izbočina za siguran oslonac, što naravno, pre završetka trase, daje neverovatan osećaj da su penjači tako blizu, a tako daleko, da završe prelazak Via ferrate Gornjak. Ukupna dužina Via ferrate Gornjak je 1.100 metara, visinska razlika je 300 metara, a pripremljen penjač Via ferratu Gornjak prolazi za tri do tri i po sata. U stvari, penjači čiji je nivo psihofizičke pripreme niži od proseka ne bi ni trebalo da pokušavaju da se penju Via ferratom Gornjak. Takođe, na Via ferratu Gornjak valja doći tek posle izvesnog iskustva u penjanju na stenama i u prelasku neke od via ferrata koja je opremljena potpunom infrastrukturom.

This image has an empty alt attribute; its file name is 301-1024x683.jpg

Via ferrata i penjački tim Planinarskog društva “Preslap”, pod stručnim vođstvom Slobodana Vaskovića, izveo je u subotu, 22. avgusta 2020.godine, trenažnu akciju na Via ferrati Gornjak. Učestvovalo je devetoro penjača, od kojih su svi na Via ferratu Gornjak došli sa određenim iskustvom u penjanju na stenama, alpinizmu i u prelaženju via ferrata. Kako zbog epidemije koronavirusa programske aktivnosti Planinarskog društva “Preslap” nije moguće izvoditi, članovi ovog uglednog sportskog udruženja formu održavaju uglavnom u indivudualnim aktivnostima. Slobodan Vasković, specijalista za penjanje i alpinizam, u vreme epidemije koronavirusa aktivno radi na treniranju penjača na stenama. Odlazak na Via ferratu Gornjak bio je idealan nastavak procesa koji se u prethodnim nedeljama odvijao na stenama Jelašničke i Sićevačke klisure.

Dan je bio izuzetno topao, vreo. Stene Malog Vukana, na trasi Via ferrate Gornjak, bile su previse zagrejane, ali penjački tim Planinarskog društva “Preslap” na ovu prirodnu pojavu nije mogao da utiče, već jedino da se prilagodi. Na trasi postoji par dobrih mesta za odmor, u hladovini, i to je obilato iskorišćeno. Svi su poneli i više vode za piće od preporučene količine, što se ispostavilo da je mudra odluka. Čini se kao da je ovaj dan bio jedan od najtoplijih ovog leta.

This image has an empty alt attribute; its file name is 302-1024x683.jpg

Prkošenje zakonima fizike počinje već na prvoj deonici Via ferrate Gornjak, koja je izuzetno strma. Projektanti ove via ferrate nisu želeli da naprave neki lakši uvod, već da odmah stave do znanja penjačima da budu maksimalno koncentrisani i povećeni, i da u svakom trenutku budu svesni da je ova via ferrata dosta neobična. Nijedna od dvanaest deonica nije previse dugačka, uostalom ni Via ferrata Gornjak nema neku preteranu dužinu. Via ferrata Gornjak je, sa svojih dvanaest deonica, roman sa dvanaest poglavlja, kroz koje se radnja i ispričane price nadovezuju jedna na drugu.

Via ferrata Gornjak se uzdiže odmah iznad magistranog puta Žagubica – Petrovac na Mlavi, i svi vozači i putnici lako mogu videte penjače na stenama. S druge strane, penjači čuju zvuke vozila, kao da su, maltene, i oni na samom putu. I dok su vozila čvrsto na svojm točkovima, na asfaltnom putu, dotle penjači, jedva da mogu da pronađu kakav oslonac i vise sa stena, kao sa fasade stambene zgrade!

This image has an empty alt attribute; its file name is 303-1024x683.jpg

Družina Planinarskog društva “Preslap” bila je izuzetno kompaktna, uigrana, strpljiva. Jedna po jedna deonica je savladavana. Strah veliki, pažnja i koncentracija još i veći. Pogled napred i naviše dopirao je do cilja koji i nije predaleko. Pogled unazad i prema dole – već je bio druga priča! Bio je to pogled sa fasade, pogled sa plafona! Nimalo prijatno. Tada se ponekad i pomisli – da smo baš u ovom trenutku u ovom čudnom, opasnom, neprirodnom položaju…opet, na jednom od najlepših mesta u Srbiji! Da, i posmatramo Homolje kao što ga jedino ptice mogu gledati. Ispod nas, iza stena Vukana, istočno, ima toliko pitomih proplanaka, na kojima su se vekovima unazad, sa kolena na koleno, kraj stada ovaca, prenosili stihovi i muzika predivnih vlaških pesama, o ljubavi, odlasku od rodne kuće…Šarenilo narodnih nošnji, čuvene vlaške šubare…sve ovo, za trenutak bi se ukazalo penjačima, ali samo za trenutak, jer…valjalo je uz ove zidove se i uzverati…

Via ferrata Gornjak završava se podno ostataka tvrđave Ždrelo, ili Kudelinove tvrđave, koja je razrušena u 13. veku. Malo iza tvrđave je i vrh Mali Vukan (725 m). Za povratak na desnu obalu Mlave, trebalo je spustiti se strmom stazom “4 lule”, koja vodi preko sipara i kroz šumu.

O Via ferrati Gornjak stara se Planinarsko društvo “Gornjak” iz Petrovca na Mlavi. I to čine na jedan izuzetan način, profesionalno. Ne čudi stoga što Gornjačka klisura i Via ferrata Gornjak zadnjih godinu i po dana postaju glavno odredište ljubitelja ekstremnih sportova u Srbiji. Logistika je potpuna.

Od naših domaćina, na kraju, saznajemo da je u planu izgradnja još dve via ferrate u Gornjačkoj klisuri, i jedne instalacije za “zip line”. Priča o Via ferrati Gornjak je pravi primer kako treba da sarađuju planinarska sportska udruženja sa svojim lokalnim samoupravama.

This image has an empty alt attribute; its file name is 304-1024x683.jpg

Na povratku za Niš, u smiraj dana, via ferrata tim Planinarskog društva “Preslap” posetio je i jedno od najposećenijih mesta u Srbiji u zadnje vreme – sada već čuveno Krupajsko vrelo, kraški izvor kod sela Milanovac, smaragdne boje.

Miroslav Dokman

Foto: Planinarsko društvo Preslap

Vest preuzeta sa portala „Far“