EKOLOGIJAPirotPlus OnlineTURIZAMVESTI

Pakleštica – bogatstva prirode, čist vazduh, vreli sunčevi zraci, žubor Visočice. Selo gde žive vredni, gostoprimljivi, dobri ljudi!

Ako se zbog nečega mogu da kajem u životu, za ovih 40 godina, to je što nisam vikende uzimao za sebe i bežao u planinu. U sela, medju ljude drhtavih ruku, pognutih od života, da obilazim stare napuštene škole, crkve, da sedim krstato sa najstarijim ljudima, da ispred prodavnice, ako je ima, na gajbama popijem pivo sa ono malo ljudi što je preostalo.

Da li zbog toga što sam ceo život proveo na pirotskoj kaldrmi, što nisam imao dva slobodna vikenda, toliko osećam selo u duši, ili što sam konačno shvatio da sam se previše davao prenosima utakmica, Radničkom, koji me nedavno tužio, košarci, rukometu…

O ovome sam razmišljao dok smo Nikola, Ana Iva i ja, u džipu koji smo dobili od američke agencije USAID, „za razvoj medija“, vozili prema Pakleštici. Pogled na šumovite obronke Stare planine, pašnjake…Truckajući se do skretanja za Paklešticu, po ko zna koji put sam se pitao, da li će konačno politika naše države da se okrene bogatstvima prirode, Staroj i drugim planinama, napuštenim selima i do njih napraviti puteve. Ovaj kojim smo išli prema Zavojskom jezeru i brani i dalje je pun zakrpa, rupa, kamenja koje se roni…

Ne daleke 2016. godine bio sam ovde kada se asfaltirao put prema Pakleštici. Da vas podsetim.



Put do Pakleštice, na Staroj planini, pod asfaltom VIDEO

Ovaj isti put, sada izgleda ovako. Bolji je od onog prema jezeru, ali, ko je merio širinu puta, mogao je da „pogreši“ i produži makar za po pola metra levo i desno.

Naravno, kao i svi koji iz grada dodju, a u selu nemaju kuće za odmor, traže mesto popred Visočice. Ono što smo prvo našli, ne ide na časrt ni selu ali ni ljudima u gradu.

Srećom, kada smo krenuli u selo, dobili smo pravu informaciju. Ne znam kako zovu taj deo pored hladne Visočice, ali, alal vera. Kasnije sam saznao ko je to radio.

Momke koji su došli da se okupaju, hrabre momčine, voda hladna, uzamolio sam da pronadju kmeta.

Umesto kmeta koji je privatno bio u Pirotu, došao je Anda, rekao bih živa legenda ovog sela. Kakva energija, kakva volja, optimizam, koliko ideja u ovom čoveku.

Dok se vatra razgorevala i Nikola, Daki i Slavoljub spremali ceremoniju gomilanja holsterola, Anda je krenuo priču. Prvi deo, uvod, polako smo se zagrevali. Hteo sam da znam što više o njemu, selu, broju ovaca, mladim ljudima

Priča o Pakleštici, uvek je imala neki poseban ton. Znam mnoge koji su ovde dolazili. Kada slušate Andu čoveka punog energije, jasno vam je zašto selo uspeva da se održi. Onima koji su ostali, ili se vratili kao on, ali i mladjima koji su svojevremeno „sišli u grad“.  U selu šezdesetak ovaca, samo dve krave, škola prazna.

Anda mi je pričao o pokušaju da dovedu studente sa strane, nešto slično Dojkincima. Nije uspelo, o prodavnici koja ne radi, o njegovom odeljenju u kojem je bilo 15 djaka, a danas nema nikoga. Škola u korovu.

Moram da budem iskren, skoro u selima nisam naišao na čoveka koji je zračio takviom snagom, energijom, voljom, optimizmom. Slušao sam ga, pamtio svaku reč, razmišljajući o tome kako bi bilo dobro da jednog dana, a verujte mi biće tako, ovo selo bude poseban „cvet“ Stare planine.

Dok smo razgovarali čuo se glas dečice koja ovde dolaze da se igraju, tu su roditelji, prelepo. Samo kad Visočica otpoli, biće kupanja.

 Anda mi je u razgovoru govorio o sinovima. Nestrpljivo sam čekao da ih upoznam. Bili su u nekadašnjoj Mlekari. Ideja da se napravi Muzej. Ostale pare od onog projekta koji su hteli. Ispred, tu kod spomenika, majice s porukama iz Pakleštice, magneti, šolje. Majica koju sam kupio ima predivne poruke, na šolji naslikana stara škola. A unutra oni. To, iskreno nisam video ni u jednomn selu. Dva brata, kršne momčine, snaha, njena ćerkica, svi rade.

Takvi razgovori su mi uvek bili na srcu! Upamtite ove momke. Kada bi svako selo imalo Andine sinove. Naši bi rekli „delije“ sa akcentom na „i“

Ako bih sada, dok žurim da ovu objavu završim, tražio reči koje bi objasnile ove momke, siguran sam, ostao bi im dužan. Jednom reči ono je potrebno Srbiji. Ovakvi mladi ljudi mogu ako žele da „brda pokreću“, menjaju izglede sela, unose energiju koja se nekada davno izgubila.

Šteta je što će Bane za neki dan nazad u Beograd, a Daniel  sa suprugom već ujutru ili iste večeri u Pirot.

Dok smo odlazili, u „glavnoj ulici“ sela poredjani automobile. Ima i onih skupljih. Beogradske, niške registracije, pirotske naravno.

Nikola, kao vodič, poveo nas je na Vidiokovac. Ovde najava nije potrebna samo treba uživati. Ovo dole je „Pakleštica na moru“! Upamtite!

Leto je, došle mlada mame i tate sa decom, živeće ovo selo. Dole, pored reke, tamo gde je Bane napravio ležaljke i stočiće, tražiće se slobodno mesto. Kako reče Anda, ovde samo zdravlje može da dodje, sve ostalo je daleko. Kakav virus. Vazduh, voda, zelenilo, ljudi široke duše…

Ps

Danas sam čuo Suzanu Kostić, direktorku HE Pirot. Dogovorili smo se da narednih dana odemo do Pakleštice. Nije bila nikada. Da vidi to čudo od sela i ljude. Iskreno se nadam, da će im se želja ispuniti!

Vest preuzeta sa portala „Plus Online“

Plus Online

Plus Radio je privatni, lokalni , nezavisni Radio, koncipiran da bude urbani, gradski Radio. Program emituje 24 časa, od 7-22 sopstvene produkcije. Muzički sadržaji – isključivo pop i rokenrol.

Povezani članci

Ostavite odgovor

Back to top button
Zatvori

Adblock Detected

Please consider supporting us by disabling your ad blocker