Od razboja pirotskih tkalja do državnog znamenja

22

Savremeni doživljaj pirotskog ćilima rezultat je puta koji je ova svetski poznata rukotvorina prešla tokom svoje duge istorije.

Od zanatskog i egzistencijalnog proizvoda pirotskih tkalja pa do prestižne forme ukrašavanja enterijera, lokalnog brenda i ključnog simbola državnih ceremonija, ćilim se suštinski nije promenio ali njegov status svakako jeste. O tom čudesnom putu, izatkane pirotske magije, možete čitati na stanicama sjajne knjige Saške Velkove simboličnog naslova “Šara bez kraja”.

Za ovu priliku podsećamo se samo činjenice da je tokom perioda između dva svetska rata pirotski ćilim dobio svoje mesto na svim državnim, verskim i javnim svetkovinama kao nezaobilazni deo vizuele scenografije maltene u rangu državnog znamenja.

Pirotski ćilim je krasio skupštinsku salu Kraljevine, govorničke podijume, sportske tribine, zidove kafana, podove bogatijih kuća i time se polako udaljavao od svoje primarne upotrebne vrednosti, probijao lokalne okvire i sve više postajao simbol, znamenje i algoritam za prepoznavanje identiteta čitave nacije.

Da ne zaboravimo i činjenicu da je, u epohi koje se prisećamo, ćilim bio ključni i ekonomski najjači izvozni brend pirotske varoši.

Raduje činjenica da se tokom poslednje decenije Pirot vraća ćilimu onako kako on odavno zaslužuje.

Zahvaljujući inicijativi gradonačelnika, radionici “Damsko srce” i drugima koji su razumeli značaj očuvanja našeg pirotskog ćilima, vredna rukotvorina se polako vraća među državna znamenja. Tokom 2011. godine radionica “Damsko srce” je izradila dva velika ćilima za protokolarne potrebe Ministarstva odbrane da bi 2014. godine gradska uprava u saradnji sa ambasadom Australije, NALED-om i Etno mrežom zvanično pokrenula inicijativu da pirotski ćilim postane deo protokolarnih poklona naše države i diplomatije.

U godinama nakon toga pirotski ćilim se zaista našao među poklonima koje je predsednik republike uručivao britanskoj kraljevskoj porodici, predsedniku Ruske federacije i predsedniku Francuske.

Za to vreme su šare pirotskog ćilima ozbiljno iskoračile i u svet mode zahvaljujući kreativnosti gospođe Silvane Tošić, dok su neki drugi, takođe kreativni ljudi, čudesne šare lansirali u digitalno i virtuelno okruženje veka koji više ne prepoznaje razboj kao instrument stvaralaštva.

Na kraju, posebno raduje činjenica što je Pirot krenuo u projekat gradnje Muzeja pirotskog ćilima što će biti pravi “spomenik”, kako je Saška rekla , našoj ŠARI BEZ KRAJA.

Davor Lazarević, istoričar

 

Vest preuzeta sa portala „Plus Online“