Jedan, sasvim, (ne)običan četvrtak u Pirotu

0
65

02. april 2020. 12:18
Gradska hronika
Pirot Plus Online

Osvanuo je lep dan u Pirotu, četvrtak 2.april. Raduje me nije bilo mraza pa će voćke roditi. Sa mojim malim Šnaucerom bio sam u jutarnjoj šetnji, tek koliko da kuca kaka i piški, pa normalno kuce piškaju i kakaju. Od poznatih sretoh Vladu carinika. Nema naroda na ulicama. Velim, dobro je što je tako. Dobri su ovi Piroćanci, pomislih, pa se ugrizoh za jezik. A šta sam ja, zar ja nisam Piroćanac. Jeste da me vuče Morava i rodni kraj, ali ja sam Piroćanac. Ovde se nisam rodio, ali, lično sam, svojom slobodnom voljom izabrao ovaj lep grad da u njemu živim. I, nisam se pokajao, da, ja sam Piroćanac.

Slušam i gledam ovih dana, nema sumnje da i ogromna većina vas to isto radi, na nacionalnim televizijama šta odgovorni preduzimaju kako bismo sa što manje gubitaka pobedili fantomskog neprijatelja, nepoznatog svetu pa i nama, da mu otkrijemo slabe tačke i savladamo ga. Teško mi je da i zamislim koliki je to trud i napor Vlade naše zemlje i celokupnog zdravstvenog sistema uz bezrezervu podršku i saradnju ostalih instituacija, vojske, policije, lokalnih samouprava … Zamislite, mnogi su od vas to iskusili, koliko je samo frke, jurcanja, pregovora oko organizacije, na primer, svadbenog veselja. Da, da, to nije mala stvar. Pa dođe i do čarki i svađa. Pa jeste, mora sve da bude pod konac. E, sad zamislite danonoćni rad na opremanju bolnica, karantina, trijažnih centara, borbu sa belosvetskim mangupima i hohštaplerima da vam ne preotmu uplaćene respiratore i druge potrepštine za borbu protiv koronavirusa. Verujte, teško mi je da zamislim. Bio sam vojnik i znam šta znači opremiti logor za stotinu vojnika, postaviti šatore, dati dovoljno ćebadi, vodu, hranu, imati poljski toalet, brinuti o zdravlju i postupati po pe esu. Ma, to je dečja igrarija u sokaku spram ovog. Ne, ne mogu da dočaram tu sliku šta sve treba uraditi da pohvatate one koji dolaze iz zaraženih područja, da ih evidentirate i pronađete skim su kontaktirali, gde su šetali, da obezbedite dovoljno materijala za analizu onih koji imaju simptome, a da ste pritom neprekidno na nišanu snajpera koronavirusa. Kapu dole svim zdravstvenim radnicima, naravno, i farmaceutima. Zato, u svim ovim okolnostima neophodna je disciplina. Mislim da svi znamo šta je disciplina.

A, da se ne bih udaljio od svog osnovnog cilja i ovog sasvim (ne)običnog četvrtka, 02. aprila, u Pirotu, neću više da iznosim svoje, što bi reko Novomalac T.G.P. „mudroserine“. Ali, opet se pozivam na komentare o vanrednim merama, dekretima, zabranama, diktaturi i tome slično. Imamo policijski čas. Pa šta. Poštuje se u Pirotu. U nekim zemljama sa (pre)naglašenom demokratijom nema toga, oni su veoma savesni i kulturni nataknem ih na čiviluk, što bi reko Đole. A nama balkanskim varvarima treba korbač. Pa nije baš tako. Ovaj sasvim (ne)običan četvrtak u Pirotu govori o nama Piroćancima. Na ulicama, oko pola deset kada sam uključio svoju kamericu, ljudi skoro da nema. Niko se ne šeta. Oni koji su napolju kupuju šta im treba i idu kući. Zelena pijaca ne radi. Ima svega po prodavnicama. Hleba dovoljno. Naravno, hleba i soli i preživećemo. Pa nećemo valjda ko ovi Ameri koji se odmah obese ako pet minuta nemaju internet. Stvarno vam kažem. Evo kako je u gradu oko pola deset ovog četvrtka.

Još ću samo napomenuti, volim da gledam televiziju ovih dana pogotovo kada je doktorka Kisić u emisiji, slušajmo savete struke, nauke i nadležnih, a njih imamo u redovnim izveštajima na televiziji i u specijalnim emisijama. Postupajte po savetima. Dolaze dve naporne nedelje, moramo izdržati. Ne opterećujte štabove i ostale nepotrebnim pitanjima. Ma posejaće se kukuruz, i isprskaće se luk i krompir. Kad je bilo da se to nije uradilo. Strpite se, šta da se okiši pa se ne može napolje. Proći će i ova nevolja, daj Bože što bezbolnije.

Vest preuzeta sa portala „Plus Online“